Momak kog je prošle nedelje napala ajkula kod ostrva Kauaj u Tihom okeanu, već je imao bliske susrete sa pripadnicima životinjskog carstva. Osim ajkule, Dilana Mekvilijamsa napali su medved i zmija.
“Zaista je neverovatno. Izgleda da nemam sreće, ali se ipak može reći da imam sreće u nesrećama”, rekao je Dilan tokom oporavka od napada ajkule.
U prošli četvrtak je uživao u pacifičkim talasima, kada je osetio da ga je nešto udarilo u nogu.
“Video sam ajkulu ispod mene i instinktivno sam počeo da je udaram. Znam da sam je bar jednom udario nogom i otplivao do obale najbrže što sam mogao”, priseća se dvadesetogodišnjak iz Kolorada.
Videvši koliko krvari, sve dok nije izašao na obalu nije mogao da zna da li je ostao bez pola noge ili ne.
Ajkula, za koju se po ugrizu procenjuje da je bila tigar-ajkula veća od dva metra dužine, ostavila je otisak svog ugriza na Dilanovoj nozi.
Izviđački entuzijasta iz Grend Džankšana u zapadnom Koloradu proteklih par godina putuje peške po SAD i Kanadi, a pre nekog vremena je odlučio da ode i put Havajskog arhipelaga.
Ljubav prema prirodi mu je usadio deda. Priroda mu je, međutim, pokazala da može i da bude veoma opasna.
Prošlog jula, dok je kampovao u Koloradu, oko četiri ujutru se probudio sa glavom u čeljustima medveda.
“Medved me je uhvatio za zadnji deo glave čeljustima, a ja sam se batrgao pokušavajući da ga ubodem u oko da bi se oslobodio. Na kraju me je pustio”, kaže Dilan.
Njegovi prijatelji su se probudili u panici i zatekli Dilana krvavog i medveda od oko 150 kilograma kako se udaljava od njihovog kampa.
Devet kopči bilo je potrebno da mu se rana zašije. Osim toga, ostao je i ožiljak na vratu koji i danas boli kada se dodirne, ali mu to nije smanjilo ljubav prema prirodi i istraživanju.
“Oduvek sam voleo životinje i provodio sam što sam više vremena mogao sa njima”, dodaje Dilan.
Ono što mu se desilo pripisuje tome što je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme: “Ne krivim ajkulu. Ne krivim medveda, a ni zvečarku”.
To nas dovodi do Dilanovog trećeg bliskog susreta sa opasnim životinjama – zvečarku na koju je naišao dok je planinario po Juti.
“Peli smo se uz stazu i pomislio sam da sam udario u neki kaktus, ali nisam mogao da vidim nijedan. Onda sam ugledao sklupčanu zvečarku”, prisetio se Mekvilijams.
Tada sedamnaestogodišnjak, Dilan je odlučio da ne ode u bolnicu jer je bio siguran da je pretrpeo, takozvani, suvi napad: “Bilo je veoma malo otrova, ali sam ipak proveo nekoliko dana u krevetu sa groznicom”.
I posle svih neprijatnih iskustava, Dilan još uvek gaji veliku ljubav prema životinjama.
“Moramo da poštujemo njihovu (životinjsku) teritoriju. Nisam uradio ništa da bi ih isprovocirao – naprosto se desilo”, zaključio je Dilan.
BBC
