U grenlandskom Niakvornatu svakog jutra jedan muškarac sakuplja kante pune fekalija svojih komšija, koje tovari u kolica i odnosi na deponiju predviđen za to. On to radi zato što malo selo nema sopstvenu kanalizaciju.
Zapravo, njegova infrastruktura je toliko minimalistička da stanovnici koji putuju na posao to čine helikopterom čiji vlasnik ima ugovor sa vladom za obavljanje tog posla, dok brod s namirnicama povremeno dostavlja robu.
Kao s druge planete
Jedini tinejdžer u gradu, Lars, zabavlja se na Google Earth, sluša grenlandski rep i razmišlja o samoubistvu, dok iz dosade rezbari tupilakse (tradicionalne drvene razbarije čudovišta kojima su se nekad služili šamani).
Jedini tinajdžer u gradu, Lars, nije posebno zainteresovan za održavanje tradicije.
Neki za njegov nemir okrivljuju internet koji ga je zaveo svim onim što ne može da ima na ostrvu. Svih 59 Inuit stanovnika (kako sami sebe nazivaju Eskimi) prolaze kroz mesece beskonačnog mraka, a potom i neprekidnog dana.
Toliko su izolovani od sveta da je lako pomisliti da im je život relativno jednostavan. Međutim, modernost, sa svim popratnim problemima, polako ih sustiže.
Sve što će se dogoditi – prvo će biti tamo
Socio-ekonomski problemi koji pogađaju Grenland u celini, poput visoke nezaposlenosti i stope samoubistava mladih ljudi, imaju ogroman uticaj na život.
U međuvremenu, klimatske promene nisu mit za stanovnike Niakvornata, već realnost u kojoj žive – ledeni pokrivač Grenlanda se topi, a to direktno utiče na njihov način lova i životnog stila.
Ono što će se dogoditi svetu, prvo će se dogoditi na Arktiku, staro je verovanje koje se mnogo puta pokazalo tačnim. Zahvaljujući tom verovanju, Grenland je stekao status barometra sveta.
Prošle godine Sara Gavron i Dejvid Kacnelzon napravili su dokumentarac koji verno prikazuje sukob novog i starog i borbu s klimatskim promenama.
“Jedan od najvećih udaraca Niakornatu bilo je zatvaranje fabrike za preradu ribe, ključne za život ljudi. Državni podsticaji omogućuju tim selima da žive jer je održavanje uslova za život užasno skupo. Ali, ako im populacija padne, sredstva se ukidaju. To je začarani krug”, kaže rediteljka dokumentarca Sarah Gavron.
Niakvornat je 2009. pogodio i evropski zakon o zabrani trgovanja proizvodima od tuljana.
Pitanje “srođivanja”
U dokumentarcu je prikazan turista koji sa broda dobacuje da je većina stanovnika plod tzv. inbridinga ili “srođivanja”, odnosno mešanja rođaka što dovodi do značajne genetske povezanosti, ali i anomalija.
To je pitanje koje “ljudi spolja” često postavljaju, budući da je Niakornat tako mala zajednica. Istina je da u njemu postoje dve velike porodice i nekoliko ekstra ljudi koji nisu rođaci, a kod upoznavanja potencijalnih partnera obično se odlazi u druga mesta.
Na primer, za pomenutog tinejdžera Larsa to je problem – on mora da prođe dalek put da bi upoznao devojku.
