Velike količine radioaktivnih čestica uzdigle su se na visinu od 1.500 metara, і nošene vetrom, krenule su prema Skandinaviji, zatim srednjoj i jugoistočnoj Evropi…
Černobiljska katastrofa je sovjetska nuklearna nesreća koja se 1986. godine desila u bivšoj Sovjetskoj Ukrajini na severu zemlje, uz samu ukrajinsko-belorusku granicu. Međunarodni dan sećanja na katastrofu u nuklearnoj centrali obeležava se širom sveta, na 32-godišnjicu.
26. aprila 1986. godsine, kombinacijom nesigurnog dizajna sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudskom greškom, uzrokovana je eksplozija koja je uništila jedan od četiri reaktora u “Memorijalnoj elektrani Vladimir Iljič Lenjin”, odnosno takozvanoj Černobilskoj nukleranoj elektrani. Posledica eksplozije nije nalikovala eksploziji nuklearne bombe, ali je relativno manja eksplozija učinila štetu na reaktoru koji će potom otpustiti velike količine radioaktivne prašine, otprilike devet puta jače kontaminacije nego prilikom eksplodirane bombe u japanskom gradu Hirošimi.
Radioaktivnost raznošena vetrom potom je najviše pogodila zdravlje stanovnika susedne južne Belorusije, ali isto tako i krajnjih severnih prostora Ukrajine i jugozapadnih prostora Rusije, čija je granica takođe bila u neposrednoj blizini. Oblaci radioaktivne prašine zaustavili su se tek nad Skandinavijom, u severnim delovima Evrope. Direktne i nedirektne posledice radioaktivnog zračenja osetilo je do 5 miliona ljudi, mada se pojavljuje informacija da je brojka oko 8,4 miliona. Zdravstveni problemi kod velikog broja ljudi ostali su prisutni sve do danas, a poseban problem predstavlja kvalitetno zbrinjavanje okoline u neposrednoj blizini nuklearne elektrane.
MARINA SE VRATILA KUĆI U ČERNOBILJ POSLE 30 GODINA: Zatekla je nešto što ju je uništilo
Snimak iz vazduha nakon nesreće
UZROCI NESREĆE
Danas se sa sigurnošću može tvrditi da je glavni uzrok nesreće nesiguran dizajn sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudska greška nedovoljno stručnih ljudi pri pokušaju uspostavljanja stabilizacije nad nepredviđenim radom tada destabilizovanog reaktora. Tačno u 1 sat i 23 minute, 26. aprila 1986. godine, došlo je do eksplozije na 4. reaktoru Černobiljske nuklearne elektrane. Nedovoljno stručnom procenom, prilikom eksperimenta nije ostavljen dovoljan broj šipki u četvrtom reaktoru što je nenadano dovelo do opterećenja sastava.
Istovremeno je drugi operater isključio dovod vode u reaktor koja ga hladi, nakon čega je došlo do eksplozije. Prema poslednjem izveštaju iz 1991. godine, uzrok ekplozije predstavljaju greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u šipkama koje kontrolišu rad reaktora.
POSLEDICE NA LJUDE I OKOLINU
Velike količine radioaktivnih čestica uzdigle su se na visinu od 1.500 metara, і nošene vetrom, krenule su prema Skandinaviji, zatim srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Sledećih nekoliko dana vetrovi su odneli preko 70 % radioaktivnih čestica sa mesta nesreće prema Belorusiji koja je dodatne posledice osetila više nego sama Ukrajina. Peti dan nakon eksplozije, čestice su došle i do teritorije našeg regiona.
Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije sveukupno preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi
Oko 35.000 odraslih osoba i oko 1.400 dece zatražilo je pomoć koja je direktno vezana za posledice nuklerane nesreće. Različiti nivoi zdravstvenih posledica prouzrokovanih radioaktivnošću osetilo je preko 2,4 miliona ukrajinskih građana, a konačne zdravstvene posledice znat će se tek nakon nekoliko decenija.
Najveće zdravstvne probleme osetili su građani Belorusije, prema kojima je s mesta nesreće vetar nosio velike količine radioaktivne prašine koje su se onde zadržale. Zabeležen je intenzivan porast prevremenih porođaja, rađanja dece s određenim poremećajima, dok su odrasli postali skloni oboljevanju od leukemije, raka i drugih oblika bolesti.
Beloruske i ruske vlasti do danas polovično objavljuju razmere zdravstvenih posledica nastalih izazvanom nuklearnom nesrećom. Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije sveukupno preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi. Ukrajinske vlasti već godinama aktivno sarađuju sa svim relevantnim svetskim organizacijama i institucijama, kako bi se adekvatno zaštitilo zdravlje ljudi pogođenih tom nesrećom, kao i prirodnu okolinu u blizini elektrane. U radijusu od 30 kilometara od mesta nuklearne nesreće, proglašena je Černobiljska zona – zona otuđenosti, gde se uprkos rizicima po zdravlje ljudi, vratilo uglavnom autohtono starije stanovništvo, koje tamo uz svu pomoć države živi na vlastitu odgovornost.
POLITIČKA ODGOVORNOST
Najveća svetska zamerka sovetskim vlastima, uprkos najavljivanju sprovođenja politike Glasnost, usledila je zbog trodnevnog prećutkivanja nuklearne nesreće. U samom Sovjetskom Savezu tri sledeća dana uopšte nije obznanjena nuklearna nesreća, a pitanje je: kada bi uopšte bila najavljena, s obzirom da su problem uočili švedski meteorolozi koji su primetili visok stepen radioakitvnosti nad Švedskom. Nakon što su sovjetske vlasti uhvaćene u prećutkivanju najveće nuklearne nesreće, počele su opravdavati i minorizovati celi slučaj otprilike na isti način kako su to decenijama činili.
Uništena nuklearna elektrana
Nakon same nesreće, ukrajinski političar Vladimir Ščerbickij nazvao je Moskvu da otkaže proslavu Dana rada i prigodnu paradu u Kijevu, a glavni sovjetski lider Mihail Gorbačov mu je potom zapretio da će “biti izbačen iz politike ako ne reši problem u tišini.” Nakon razgovora, sovjetske vlasti su svesno žrtvovale više od trideset ukrajinskih vatrogasaca koji su prema naredbi bez potrebne zaštite trebali da ugase požar na mestu nuklearne nesreće. U kratkom vremenu nakon toga vatrogasci su umrli zbog posledica radioaktivnog zračenja.
Oko 135.000 ljudi potom je evakuisano iz gradova Pripjata, Černobilja i okolnih naselja u čijoj blizini se dogodila nesreća, a još na hiljde ljudi bilo je kasnije izloženo radijaciji tokom saniranja posledica. Sovjetske vlasti su pripretile sovjetskim lekarima da ne smeju oko zdravstvenih problema okolne populacije stvarati nepoželjnu propagandu protiv sovjetskih vlasti te su se zdravstvene posledice ljudi u pravom smislu rieči počele rešavati tek nakon uspostavljanja ukrajinske nezavisnosti.
Ipak, nuklearna katastrofa imala je velike posledice na političko poverenje građana u sovjetsku vlast. Odluka sovjetskih vlasti na čelu sa Mihailom Gorbačovom da prećuti nuklearnu nesreću i podmukle posledice neprimetnog radioaktivnog zračenja stvorila je revolt stanovništva u Ukrajini, gde je poverenje prema Komunističkoj partiji svedeno na najmanji nivo ikada. Černobill je simbolično za većinu građana Ukrajine predstavljao kriminalnu nemarnost i aljkavost sovjetske vlasti u kojoj je cvetala korupcija. Politika Glasnost tek je nešto ublažila ogorčenost sovjetskih naroda, a posebno ukrajinskog koji je nove političke slobode počeo vrlo aktivno koristiti kako bi ukazao na opasan i zastareli sovjetski sastav na svim nivoima.
Žitelji su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo
Pogledajte video:
