Nemaju svi ljudi isti start u životu – neko je rođen sa srebrnom kašikom u ustima a opet nije iskoristio svoje potencijale, a neko je u startu na svet došao u velikim problemima i uz pomoć snalažljivosti, pameti i snage iz svega izašao kao veći od većine. Drugi slučaj je priča o devojčici sa slike.
Džesika Long je rođena kao Tatjana 1992. godine u Bratsku, gradiću u Sibiru, sa teškim zdravstvenim stanjem po imenu fibularna hemimemija zbog koga su joj amputirali obe noge. Njena majka je odmah nakon što je saznala dijagnozu rešila da devojčicu preda na usvajanje, budući da su joj rekli da su male šanse da će ikada prohodati, i da će noge verovatno morati da joj budu amputirane.
Tatjanin život u sibirskom sirotištu bio je težak. I uslovi su bili teški – nisu imali ni pelene za svu decu. A onda su malu Tatjanu videli Stiven i Bet Long iz Amerike i doputovali u Rusiju po nju, kako bi je usvojili. Imala je 13 meseci, a iz porodilišta su ubedili Stivena i Bet da devojčica nema žive rođake.
Mala Tatjana, sada već Džesika, imala je sreću da je usvoji porodica puna ljubavi, koja joj je usadila stav da to što nema noge ni slučajno ne znači da ne može da se bavi čime god poželi. Dobila je proteze jer su joj sa 18 meseci amputirali noge, naučila je da hoda u njima i jako zavolela plivanje.
Dve decenije kasnije, Džesika postaje slavna u paraolimpijskom plivanju. U to vreme rešila je i da sazna više o svojim roditeljima. Stiven i Bet rekli su joj da su joj roditelji mrtvi, jer je njima tako rečeno u sirotištu. Međutim, Džesika saznaje da su joj i otac i majka i dalje živi, i da su u Bratsku. Poželela je da ih upozna. Posle kratke prepiske sa majkom usledio je i susret.
Natalija, njena biološka majka, briznula je u plač kada je videla svoje dete, i to prvi put posle 20 godina.
– Moja mala devojčica…tako mi je žao – mucala je na ruskom, što Džesika ne bi ni razumela bez pomoći prevodioca.
Možda se verbalno i nisu razumele, ali sudeći po fotografiji, Džesika je potpuno oprostila majci ono što bi retko ko oprostio.
Ali Džesika se, prirodno, vratila svojim pravim roditeljima – možda ne biološkim, ali onima koji su je i odgajili, i nastavila je da niže medalje i da inspiriše ljude širom sveta.
