Zvao me sinoć Vujadin Savanović, zvani Vuča, jer sam ga, kako tvrdi, optužio za najteže zločine. 

Vujadin je bio dramatičan, uzbuđen, egzaltiran, valjda je bio i namršten…, ali je interesantno da je zvao na broj telefona moje supruge. To je već treći put u poslednjih nekoliko dana da ini zovu na njen broj iz raznoraznih razloga. Valjda da je uznemire. 

Razgovor sa Vujadinom trajao je tačno 40 minuta, a on je pozvao u

u 21.56 časova.

Pitao sam ga što nije pozvao na moj broj.

Kaže – dobio je samo broj telefona moje supruge, od jedne svoje dobre prijateljice.

Upitam kako prijateljica nema moj broj, koji imaju gotovo svi, na šta je Vujadin odgovorio da “eto nema”.

Lično smatram da je Vujadinu dat broj moje supruge da bi bila uznemirena, vrlo svjesno, ali pustimo sad to kraju, neće se Ljilja previše nasekirati, neće nikako, i vratimo se njegovoj priči.

Vujadin tvrdi da sam ga ja optužio da je lažirao snimke, što je netačno.

U tekstu “Prihvatanje polovičnih rješenja značilo bi oslobađanje nalogodavaca ubistva i prihvatanje novih ubistava: Neophodno otkriti Sve Egzekutore i Naručioce Ubistva Davida Dragičevića” napisao sam sledeće:

Pročitao sam to Vujadinu, nije mi bilo mrsko i optužio sam ga da je on mene lažno optužio. Što jeste tačno.

Vujadin je rekao da je on te snimke dao policiji, porodici Davida, daće svakom, da po tom pitanju nema šta da se plaši, ali da se plaši za svoju djecu, da ne želi da ih iko uznemirava; Da zna da sam ja sa Davorom Dragičevićem u dogovoru; Da zna da  svjesno provociramo ljude, da bi vidjeli kako će reagovati; Da se on ne plaši ničega; Da je zvao Davora, da mu je sve to rekao; Da je odrastao na asfaltu; Da je pošteniji od mene, da je pametan; Da ga je zvalo pedeset ljudi, da je uznemiren.

“Vujadine, mogu li ja šta da kažem”?

Vujadin je nastavio pričati.

“Vujadine, ako ćeš samo ti pričati, najbolje da napraviš tonski zapis i pošalješ mi da ga preslušam”.

Potom sam Vujadinu fino objasnio da je njegovim kamerama snimljena lažna pljačka kuće, koja je poslužila za odvlačenje pažnje od ubistva Davida Dragičevića i da sam ja spreman sve učiniti, i da ću i učiniti sve, da se otkriju ubice Davida Dragičevića.

Rekao mi je da je to što sam upravo izgovorio gadost, kao i da je gadost ono što sam o njemu napisao.

Rekao sam – u redu, imaš pravo na svoj stav.

Potom je Vujadin rekao da je i on čuo da je policija ubila Davida, ali da on to ne može potrditi, da je on dao izjavu policiju.

Pitao sam ga da li je dao izjavu onima koji su istraživali lažni pjačku.

Rekao je da to treba da riješe institucije.

Pitao sam ga – da li su to one institucije koje prikrivaju ubistvo, a on je na sve to kazao da bi i on volio da se otkriju ubice i da se kazne oni koji su počinili ubistvo, da on nema nikakvu kriminalnu prošlost, da je istina da je imao tamo neke neplaćene poreze, da je to riješeno, izbrisano iz registra i da je čist kao suza.

Vujadin je bio baš dramatičam.

Rekao sam mu da se ja borim, između ostalog, i za njegovu djecu i da bih mu mogao danima pričati šta meni rade, a onda mi je rekao da je on te snimke dao svima, i porodici, da se snimci ne mogu lažirati.

Odgovorio sam da je lažirana pljačka, a ne snimci.

Rekao je i da je kod njega bio Đorđe Rađen, vlasnik navodno opljačkane kuće.

Pitao sam ga – šta mu je Rađen rekao, zbog čega mu je kuća opljačkana? Odgovorio mi je da mu je ovaj rekao da je iznajmio neko rentakar auto, da je dobio neki posao, pa da pretpostavlja da je to razlog.

Onda sam ga pitao da li je pitao Rađena šta je radio dok je kuća pljačkana, a on mi je odgovorio da ga jeste pitao, a da mu je Rađen odgovoro da je spavao.

Gdje je onda bio “lopov”, pitao sam Vujadina potom, koji je ušao u kuću prije braće Rađen i izišao posle braće Rađen, na šta je on rekao da je i njemu tu nešto čudno, da tu nešto smrdi, da tu nešto nije u redu, da ima mnogo boljih i bogatijih kuća od Rađenove, a ono baš udarilo na njegovu…, ali da ga baš briga za to, da on brine o svojoj porodici i poslu, ali da mu je, eto, stalo da se otkriju i Davidove ubice,

Kažem ja – odlično.

Onda mi je ponovo rekao da on odlično zna šta ja radim zajedno sa Davorom Dragičevićem, da smo u stalnom kontaktu, da provociramo ljude, ispitujemo njihove reakcije, da sarađujemo.

“Vujadine, sad si i ti moj saradnik, upravo si mi rekao šta ti je Rađen ispričao, ja ću to objaviti”.

Ponovio je da mu je oko te pljačke sve nešto čudno, pa je ponovio da je čuo da se priča da je policija ubila Davida, ali da on to ne zna da li je to istina i da je, ako su to učinili, to strašno. Naveo je kako je dao izjave policiji, tužilaštvu, svim novinarima koji su dolazili…

Rekao je još da mu ja uništavam posao, a ja sam mu preporučio da me oko posla nazove idući mjesec, kada uporedi prihode iz aprila sa onim majskim.

Vujadin je još rekao da je pitao razne ljude – da li se snimci mogu lažirati i da su mu rekli da ne mogu.

Ponovio sam mu da nisu lažirani snimci, već da je lažirana pljačka.

Nije mi rekao da li je pitao razne ljude da li se vrijeme na simcima može lažirati. Trebalo je da pita, jer može.

Rekao sam mu – Vujadine postoje samo dvije mogućnosti: Prva, da su kamere sa tvog hostela snimile lažiranu pljačku, a da ti to nisi znao; Druga, da su kamere sa tvog hostela snimile lažnu pljačku i da si ti to znao.

I zato sam napisao ono što sam napisao.

Jedino sam ga zaboravio pitati da li je te noći, 18.03., od 2.52 časova do 3.42 časova pomalo snježilo, što se na snimcima kamera sa njegovog hostela to ne vidi.

Vujadine, da li je snježilo pomalo?

Vujadin nije bio nijednom na Trgu da ispriča sve ovo što je ispričao meni.

Vujadin me pokušao malo potcijeniti: Rekao mi je – tebe čita sto hiljada ljudi dnevno, znaš ti šta to znači? !

Vujadin griješi, moje tekstove čita mnogo više od sto hiljada ljudi dnevno i znam šta to znači.