Nemačka centralna banka, Bundesbanka, prvi put je organizovala izložbu svojih ogromnih zlatnih rezervi, nakon što je iz trezora u inostranstvu povukla polovinu deponovanih zlatnih poluga.
Nemačke rezerve zlata, vredne basnoslovnih 117 milijardi evra i teške 3.400 tona, druge su najveće u svetu posle američkih, a deo njih je sada izložen u Muzeju novca u Frankfurtu, finansijskom centru te države, piše britanski Telegraf.
Ovo je prvi put da javnost ima priliku da vidi dugo skrivanu impozantnu kolekciju, uključujući zlatne poluge i zlatne novčiće iz davno prohujalih vremena.
Da bi sačuvali svoje zlato van domašaja sovjetskih ruku u slučaju eventualne invazije tokom hladnog rata, ali i iz drugih istorijskih razloga, Nemci su poluge zlata pohranili u trezore centralnih banaka u Njujorku, Londonu i Parizu. Tokom hladnog rata, vlada Zapadne Nemačke je prebacila u inostranstvo 98 odsto svojih zlatnih rezervi.
Pre šest godina, tačnije 2012, objavljen je tajni izveštaj Federalne revizorske kancelarije u kom su zvaničnici centralne banke kritikovani zbog nesprovođenja redovnih kontrola deponovanog zlata na licu mesta. Godinu dana kasnije, Bundesbanka je saopštila da će vratiti kući polovinu od 270.000 poluga, navodeći promene geopolitičkog konteksta kao razlog.
Neki analitičari, međutim, tvrde da je pravi razlog povlačenja zlata bio narastajući javni i politički pritisak, posebno u svetlu dužničke krize u evrozoni kada se na zlato gleda kao na sigurno utočište.
Nemačke zlatne poluge su vraćane u zemlju u seriji tajnih transporta iz američkih Federalnih rezervi, Banke Engleske i Banke Francuske.
Do kraja prošle godine, u zemlju je stigla polovina rezervi, znatno pre predviđenog roka.
Celokupne rezerve iz Francuske – oko 90 tona – prevezene su u Frankfurt, dok je Njujorku ostalo nešto više od 1.200 tona i oko 430 tona u Londonu, kao obezbeđenje za kupovinu stranog gotovog novca u slučaju valutne krize.
Poluge se sada čuvaju na tajnom mestu u podrumu Bundesbanke u Frankfurtu, uz obezbeđenje nemačke federalne policije.
Nemačke zlatne rezerve formirane su posle Drugog svetskog rata, kada je uzleteo izvoz što je rezultiralo velikim trgovinskim viškovima s drugim državama.
Ovi suficiti su konvertovani u zlato prema Bretonvudskom sporazumu (međunarodni sporazum postignut na konferenciji predstavnika 44 zemlje sredinom 1944. u Breton Vudsu, u američkoj državi Nju Hempšir, o rešavanju posleratnih monetarnih i finansijskih problema, koji je do danas ostao temelj međudržavnih odnosa u toj sferi).
Nemački afinitet prema zlatu delom se duguje hiperinflaciji koja je drmala Vajmarsku Republiku tokom dvadesetih godina prošlog veka.
Nemci su taklođe na glasu po konzervativnom odnosu prema novcu, budući da vole da “očiste” svaki dug i da preferiraju plaćanje gotovinom, a ne “plastičnim novcem”.
Na izložbi “Zlato – Blago Bundesbanke”, koja je otvorena do septembra ove godine, izloženi su najvredniji eksponati među kojima je i zlatna poluga izlivena 1917. u Londonu, kao i zlatne kovanice iz perioda rimskog cara Konstantina, a posebno mesto su dobili novčići napravljeni od zlata izvađenog iz Rajne i Dunava.
“Mislim da nema teme koja više privlači pažnju građana od zlata. Ovo radimo kako bismo građanima pokazali da su zlatne poluge ovde, da pokažemo transparentnost “, izjavio je član Izvršnog odbora Bundesbanke Karl-Ludvig Tijele.
Kurir.rs
