Andrej Veršinjin danas ima 43 godine i u zatvoru je. Nada se da će nakon desetak godina ponovno biti slobodan čovek. Za slobodu ima jedan uslov – da ruskim vlastima kaže sve o svojim šefovimna.

Za sada mu ide vrlo dobro. Veršinjin se bez problema na sudu obračunava s mafijašima sa ciljem da izbegne doživotni zatvor. Čak je odbio da postane i zaštićeni svedok, ali ruske vlasti ipak kriju njegovo lice na svedočenjima, piše Komersant.

On bez problema govori o detaljima ubistava. “Samo sam radio svoj posao. Koji je bio moj posao? Finaliziranje problema sa nekim pojedincima. Nakon toga bi otišao kući”, rekao je državnom tužiocu Mariji Semenenko.

Zbog bizarnog razloga morao je svoje žrtve likvidirati iz blizine. On, naime ima problema sa vidom.

On je ispitivan za vreme suđenja notornom mafijaškom bosu Dimitriju Lješnjakovu, koji  je vodio bandu pod imenom ‘Forest’ poznatoj po brutalnim likvidacijama po čitavoj Moskvi. Verišinjin  je identifikovao šestoricu članova. Još ranije je Lešnjakova strpao u zatvor na 25 godina.

Njegova prva prava žrtva za ‘Forest’ bio je mafijaški bos iz mesta Mias na Uralu, ali pre toga sarađivao je s jednom drugom bandom.

“Sve je počelo kad sam imao 18 godina. Moji prijatelji i ja smo se okupili i oformili bandu pod imenom Lokomotiv”. U svom rodnom gradu nije se dugo zadržao, vrlo brzo je otišao u Moskvu, a potom u Perm i Rostov.

“Ponekad sam radio kao ubica, a ponekad kao uterivač dugova. Priznao je da je radio za mafijaškog kuma Mihaila Prutova, a detaljno je opisao i na koji način je ubijao svoje žrtve.

“Nekoliko dana sam ih posmatrao i snimao svaki njihov pokret. Najčešće bi ih likvidirao kad bi izlazili iz zgrade ili automobila. Pre samog ubistva popričao bi sa Prutovom, raspitivao se o načinu ubistva, ali bi ga i zvao vozača koji bi me odvezao s mesta zločina.

Uoči svakog ubistva Veršinjin je imao isti ritual.

“Prerušio bi se. Nosio bi naočare, šešir i šal. Približio bi se žrtvi, upucao je i pobegao. Otišao bi prvo u neku obližnju zgradu, presvukao bi se i ušao u automobil koji bi me uvek čekao u blizini. U idealnoj situaciji, cela operacija bi trajala oko tri minuta”, rekao je Veršinjin dodavši da ponekad nije bilo sve kako je zamislio, te da je ponekad morao da improvizuje. Pogotovo pamti kada je jednog čoveka dočekao u kontejneru za smeće. “Nema tu emocija. Jednostavno sam radio svoj posao”. kaže on.

Sredinom devedesetih za  ubistvo su mu plaćali 5.000 dolara, a jednom su mu kao nagradu uručili i lažni pasoš. Uhapšen je 2009. godine i osuđen na 19 godina zatvora. Kaže da je i sam svestan da će po izlasku iz zatvora imati velikih problema sa svojim starim prijateljima.

Kurir.rs