Bušotine koje su nastale eksploatisanjem nafte i gasa doprinose stvaranju masivnih rupa šitom zapadnog Teksasa, koje mogu dovesti do razornih zemljotresa.
Prema rečima geofizičara sa južnog metodističkog univerziteta, tlo polako propada “probušeno kao jastučnica sa naftnim bušotinama”.
U Teksasu ima skoro 297.000 naftnih bušotina. Mnoge od njih se nalaze u Permskom basenu.
“Ove opasnosti predstavljaju opasnost za stanovnike, puteve, pruge, nasipe, brane i naftovode i gasove, kao i potencijalno zagađenje podzemnih voda”, rekao je profesor Zong Lu.
Lu i njegov saradnik Džin Vu Kim su istraživali vezu između ovog fenomena i ljudskih aktivnosti.
Dva naučnika su u studiji, objavljenoj u žurnalu “Naučni izveštaji” (Scientific Reports), pokazali da se tlo značajno pomerilo na površini od oko 6.500 kvadratnih kilometara na zapadu Teksasa. Kombinovanjem satelitskih slika sa podacima o naftnim bušotinama u regionu oni su zaključili da je ovo nestabilno tlo povezano sa decenijama crpljenja fosilnog goriva.
Poznato je da su tehnike crpljenja nafte i gasa poput “frakinga” – hidrauličnog frakturisanja u kojim se u bušotinu pod pritiskom ubrizgava mešavina vode i hemikalija – povezane sa geološkim hazardima.
Ubrizgana smeša povećava pritisak na stenu koja puca i oslobađa gas, što uzrokuje pomeranje tla. Pomeranje tla usled primene ovih tehnika crpljenja i nestabilna formacija stena zapadnog Teksasa mogu dovesti do stvaranja vrtača i zemljotresa.
Ubrizgavanje otpadnih voda i ugljen-dioksida povećava pritisak u stenama, što je najverovatnije uzrok podizanja tla.
Kurir.rs
