Nudili su mi dva miliona evra da oslobodim ili smanjim kazne ubicama Željka Ražnatovića Arkana To su bili ljudi iz sfere politike, pravosuđa bezbednosnih službi
Čak su me jednom pratili i doneli u jedan restoran crni džak pun para. Otvorili su ga i rekli mi: „Molimo te, uzmi ovo, moćni ljudi iz vlasti stoje iza toga. Država je sudija.“ Međutim, nisam pristao, i tada je počeo moj progon! – otkriva za sudija Milenko Cvijović, koji je ubicama komandanta Srpske dobrovoljačke garde izrekao višedecenijske kazne.
Cvijović kaže da su se sume za oslobađanje Arkanovih ubica kretale od 500.000 evra, pa naviše, kao i da su mu nudili stanove, ali da je sve kategorički odbio.
Posle toga su ga, navodi, za vreme suđenja pratile nepoznate osobe, koje su ga presretale i pretile mu putem telefona.
Cvijović je, kako navodi, bio svestan da je vodio „vruć” predmet i da mu je glava u torbi jer je Gavrić imao obezbeđenje kao funkcioner.
“Šta da kažem kada ga je iz Loznice na suđenja pratilo 40 ljudi iz Službe, a ja sam bio bez obezbeđenja, sve dok nisam prijavio pretnje”, naglašava on.
Cvijović naglašava da ne želi da komentariše notorne laži i budalaštine kakva je bila tvrdnja Dobrosava Gavrića (42), osuđenog za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana (48), da je predsedavajući sudija bio „pristrasan kad mu je sudio, kao i da je pozajmljivao novac šefa zemunskog klana Dušana Spasojevića“.
Iako Gavrić u svojoj molbi za azil u Južnoafričkoj Republici nije precizirao o kojem je sudiji reč, pretpostavlja se da je „gađao” sudiju Cvijovića, koji ga je osudio na 30 godina zatvora zbog trostrukog ubistva u beogradskom hotelu „Interkontinental”.
“On, kao i svaki optuženi, ima pravo da se vadi kako ne bi bio izručen u Srbiju. Što se mene tiče, savest mi je čista jer sam 100 odsto utvrdio činjenično stanje u tom najopasnijem predmetu”, rekao nam je sudija Cvijović, koji je u oktobru 2006. osudio Gavrića i dvojicu njegovih saučesnika.
Za Gavrića, koji je 27.decembra 2011. uhapšen u Južnoafričkoj Republici, gde je pobegao nakon izricanja presude i gde traži azil, sudija Cvijović navodi da je verovatno dalji rođak pisca bajki Hansa Kristijana Andersena.
“Predmet Arkanovog ubistva sam dobio 2005, kada je nedavno preminuli sudija Dragoljub Đorđević rekao da više neće da sudi ili da će da ode na bolovanje. Tadašnji predsednik Okružnog suda me je postavio za predsedavajućeg sudiju, jer sam, kao član veća, bio najbolje upoznat sa predmetom”, priča Cvijović o procesu veka.
Sudija podseća da su Gavrić i optuženi Milan Đuričić Miki dolazili na suđenje sa slobode, jer im je Vrhovni sud ukinuo pritvor u oktobru 2003, pošto nije doneta prvostepena presuda u zakonskom roku.
“Njima je Krivično veće ukinulo presudu i oni su dolazili na suđenja sve do izricanja presude, na kojoj se nisu pojavili. Ne znam na koje sudije misli Gavrić. U svakom slučaju, ja ni evro nisam uzeo! Neka se proveri moje imovno stanje jer će se videti da sada imam manje nego 1992, kada sam počeo da radim kao sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Za mene su bitni moral i čast porodice i dece, a zatim borba za nezavisno i nepristrasno pravosuđe. Ono što su meni i mojoj porodici činili ljudi kojima sam sudio u ime države i moćni ljudi na visokim funkcijama mogao bih poželeti samo najgorem neprijatelju”, ističe Cvijović i dodaje da se zalaže se za ispitivanje porekla imovine sudija i tužilaca.
„Doneo sam ispravnu odluku”
“Što se mene tiče, ja sam u potpunosti rasvetlio činjenično stanje i doneo ispravnu presudu! Počinioci su otkriveni i kažnjeni. Motiv nije otkriven, niti nalogodavac ubistva, iako je tokom procesa ubijeno više ljudi”, napominje Cvijović.
Vrhovni sud je 2007. povećao Gavriću kaznu na 35 godina, dok su Milanu Đuričiću Mikiju, koji je u bekstvu, i Draganu Nikoliću Gagiju potvrđene kazne od po 30 godina. Gavrić je u zatvoru u Južnoj Africi, gde uporno traži azil, tvrdeći da će ga, ako se vrati u Srbiju, ubiti Arkanovi sledbenici i da mu je život ugrožen. U zatvoru je jedino Dragan Nikolić.
Kurir.rs
